Dosada je problem jer onda nemaš niš drugo za raditi nego samo misliš na boleštinu. Osim toga, bolovi se lakše primijete kao i svake druge promjene. Ja sam sad previše okupiran oko preseljenja, ali je problem da sam jako iscrpljen i evo, danas sam morao otkazati jednu "audijenciju" sa frendom jer se javila neuropatska bol u lijevoj nozi, a još je utrnula i lijeva ruka. Bit će da se i vrat aktivirao.
Sad u 2 imam s drugim frendom, kičmenjakom i u 4 sa još jednim nekičmenjakom i onda se vraćam u krevet. Nakon što dođem u Njemačku mozak će mi biti zaokupljen integracijom i upoznavanjem sa situacijom tamo, a i iz Hrvatske me veže par znanstvenih projekata. Već u siječnju putujem u Bruxelles na neki sastanak, bit će prvi put da idem vlakom i to onim finim ICE ili Thalysom koji samo klizi. To me sve jako veseli, ali kad me uhvati ovako neuropatija i nekakvi bolovi onda mi se gadi.
Jučer je prijateljičina majka koja budno prati moje ponašanje utvrdila da svaki dan pijem nešto alkohola i da ja to ne vidim kao problem, ali kad vidim da će biti prekasno. I održala mi predavanje tak da mi je došlo da joj flašu fine Malvazije nabijem direktno u glavu. I da je ta ovisnost povezana sa uzimanjem lijekova... I bla, bla, bla, bla. Prvo, da je dotična baba pratila moj život kak spada vidjela bi da je pijača svaki dan vezana sada uz "audijencije" kad se opraštam sa prijateljima i sa svakim se popije nešto, ali u pravilu kad sam sam doma niti nemam potrebe cugati. Ali da, cugam više nego uobičajeno, nikom ne radim zlo i jetra mi nije razje... Mozak radi i šta sad babu to sve briga? Odmah nakon večere sam otišel u sobu i više nisam izlazio. Da ne mogu popiti čašu vina uz rižoto od sipe (koji ona nikad u životu nije jela, ja sam ga napravio) bez predavanja! Grrrrrr! Eto, ima izlaska iz depresije, netko ti razje... živce pa si bijesan ko' ris.